Ispovesti

Noćas sam saopštio mojima da odustajem od fakulteta. Inače sam prva godina i vodim se logikom bolje odustati sad na vrijeme nego da gubim godine na nešto što vidim da sam promašio. Trenutno u mojoj kući vlada ratno stanje povodom ove novosti. Saopštio sam im plan da sljedeće godine planiram upisati nešto drugo ali oni za to neće ni da čuju. Nikad u životu nisam imao veću svađu sa nekim nego sada. Oni su ubijeđeni da ja ovo mogu završiti, kako oni kažu "uz malo više truda". A nije stvar da ne mogu naučiti, nego nemam volje. Mislio sam da će ovo podnijeti lagano, ali tek sad ne znam šta ću. Nemam podršku od njih za novi fakultet koji je u drugom gradu, bez njihove finansijske pomoći ne bih izgurao. Počeo sam da osjećam svejednoću o mojoj budućnosti i to me plaši. Totalno sam večeras pukao. Evo ne pamtim kad sam zadnji put plakao od muke kao sada. A posebno ih je iznervirala moja rečenica kad sam rekao "neću da budem više igračka da ispunjavam tuđe želje i ambicije".