Ispovesti

Kada sam posle par godina skrivene unutrašnje patnje i bola, i najgoreg jada kroz koji sam sama prolazila, (još od detinjstva) konačno priznala mužu da patim od depresije i da je najgore to što stalno mislim o tome sa se ubijem, on mi je na to hladnokrvno i sa podsmehom rekao - Pa ti se ubij. Tada sam shavtila da sam na svetu bukvalno sama, i da zavisim samo od sebe. Shvatila sam da ako ja umrem, moje dete ostaje sa nekim koga briga za sve. Od tada se moj život menja iz korena. Zbog njega sam upala u depresiju, e zbog njega sam i izašla iz nje. Odlučila sam da se borim sama sa sobom prije svega. Sada posle 2 god od tada ja sam preporođena osoba. Nikad sebi više neću dozvoliti da zbog nekoga padnem.