Ispovesti

Djevojci kupujem redovito neke znakove pažnje jer želim da vidi da mislim na nju kad odem negdje, ali mi se to odbilo od glavu. Djevojci se povećao apetit i tražila je sve skuplje i češće poklone što ja nisam mogao financijski izdržat jer sam tek završio fakultet i na pripravničkom sam. Jedno jutro prije posla idem se otuširat i počnem razmišljat o budućnosti i shvatim da s takvim rastrošnikom se ne može planirat budućnost i kažem sam sebi, ako razgovor ne upali u vezi štednje ide prekid veze. Popričam ja s njom ona se složi sa mnom i bude par dana bez potreba za poklonima i naravno sve po starom i opet razgovor i opet isto. Koji užasan osjećaj prekinit vezu, a voliš je i dalje, ali znaš da se neće promijenit i da je nemoguće živit sa osobom koja se neće žrtvovat i pravit kompromise.