Daj svoje mišljenje.
Desi mi se nezgoda na poslu i sam sebi nepažnjom slomim zub. Da je bilo koji zub pa ajde, a ono gornja jedinica, ne mogu ni da se nasmejem kao čovek. Otišao sam kod zubara da mi nadogradi novu krunicu i to se oteglo u nedogled, a pritom izbegavam druženja, izlaske i slične ''manifestacije'' baš zbog toga što me sramota da takav idem među narod. Jedne subotnje večeri me drug nekako jedva ubedi da izađemo u klub, kao samo na pivo jer nema s kim i da palimo kući. Rečeno učinjeno, izađemo nas dvojica i opet mojom nepažnjom curi koja je stajala do nas prosipam pivo. Blam me pojeo, hteo sam u zemlju da propadnem, izvinim se nekako i kupim joj drugo pivo. Ona hoće da priča sa mnom, a ja sam stavio ruku preko usta i jedva mumlam... Da skratim priču, ubrzo nakon toga se nas dvoje smuvamo. Pitam je pre neki dan zbog čega me je te večeri zagovarala kada je videla da nemam zub, a ona mi kaže da sam joj tako bezub bio mnogo simpatičan. Nisam mogao da poverujem.
