Daj svoje mišljenje.
Još od predškolskog sam bila dete koje nije imalo novca. Nosila sam već iznošenu tuđu odeću, moja porodica i ja nismo imali šta da jedemo po dve ili tri nedelje. Čuvali smo jedan hleb da nam traje bar nedelju dana. Najgori period. Vremenom se ništa nije promenilo. Roditelji su počeli da se svađaju sve više i više. Majka alkoholičar, a otac stalno po terenima. Uvek sam bila uzoran đak. Spas sam pronalazila u knjigama. Na rođendane mi nikad niko zapravo nije ni dolazio. Preko letnjeg raspusta nalazim poslove da bih zaradila nešto novca jer učim školu u drugom gradu. Iako sada sa svojih skoro 17 godina, nemam ono što su drugi imali, ne pričam Vam o materijalnim stvarima, već o srećnom detinjstvu, srećnoj porodici. To su stvari koje su od mene napravile devojčicu koja je čak i previše brzo sazrela, otišla 300km od svoje kuće da se osamostali. Ni sada situacija nije bolja. Maštam o tome da postanem uspešna i ostvarena žena, da napravim sebi budućnost bolju od prošlosti.
