Daj svoje mišljenje.
8. Mart 2017 Često sam u toku godine kupovao devojci neke poklone i sitnice ali tog dana sam iz fore kupio ni manje ni više, mašnicu. Žute boje(njena omiljena)sa nekim sitnim srcima, za svega 30 dinara. Odem kod devojke. Zalepim mašnicu na čelo i pokucam joj na vrata stana. Otvorila je, ja čestitam današnji dan i izljubim je. Nikada nisam video lepši osmeh, veću radost i glasniji smeh od tog tada.
Danas, malo posle ponoći. Ležimo nas dvoje na kauču u isto tom stanu. I ona me pitala da li se sećam kako sam je iznenadio na današnji dan pre 2 godine. Odgovorio sam "Naravno da se sećam..." osećajući se malo neprijatno jer joj nisam dao neki poklon tada. Aa 5 min pre te rečenice sam joj dao sasvim normalan.
Ona u tom trenutku sklanja moj poklon, i vadi ISTU onu mašnicu od pre 2 god i zalepi mi je na čelo. Poljubila me, zagrlila i rekla kako će zauvek pamtiti ono veče, suze su mi krenule u tom zagrljaju.
Nadam se da će i današnje veče zauvek pamtiti.
Jer sam upravo kupio prsten...
