Anesteziolog sam i već godinama ne mogu prestati razmišljati o jednoj bivšoj pacijentici. Bila je jedva punoljetna, operacija grozna, borili smo se svim silama da ju zadržimo. I bila je najhrabriji pacijent kojeg sam ikad imao na stolu, nije skidala osmijeh s lica, a znala je dijagnozu i kakve su joj šanse. Sve je prošlo dobro, otpuštena je u stabilnom stanju. Ne znam ništa više o njoj, ali nikad ju neću zaboraviti, još me presiječe svaka na ulici koja joj sliči i svaki pacijent na sličnoj operaciji. Gdje god da je danas, nadam se da je dobro i da se još uvijek jednako onako smije.
Ostavi svoj komentar
#165
Kad god cuvam bebu sam kuci, pojedem joj dorucak. Ionako place stalno, a kome ce da se zali?
odobravam 1732 • osudujem 9110 • komentari 65
Detaljnije
Ispovest dana
Saznao sam da mi je najbolji drug homoseksualac. Usprkos tome što svih ovih godina nije pokazao nikakvu tendenciju ka tomu niti je ikada išta potrencirao, ne znam koliko je pametno da se nastavim druž...
odobravam 353 • osuđujem 2596 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Moja majka i otac su poginuli u saobraćajnoj nesreći. Imao sam 18 godina, sestru od 13 i nikoga od rodbine. Sa roditeljima smo živeli pod kirijom i ja sam morao da zaradim da platim račune, kiriju, hr...
odobravam 10625 • osuđujem 160 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Mnogo mi je žao mog sina koji se zaljubio i oženio ženu koja ne može da mu rodi naslednika. Imaju tri ćerke i volim tu decu, ali sin je ipak sin.
odobravam 341 • osuđujem 13649 • komentari 0
Detaljnije
