Ispovesti

Oduvek sam bila baksuzna. Koliko god se trudila da izbegnem neke loše situacije, uvek me neki maler potrefi. Kad je konačno došao dan mog venčanja, pokušavala sam da mislim pozitivno, verujući u ono 'kako zračiš, tako privlačiš'. Međutim, koliko god da sam bila na početku pozitivna i radosna, sve se raspalo kako je veče odmicalo kraju. Prvo sam pala pri ulasku u opštinu. Na žurci sam se polila vinom, pa mi je kuma pozajmila ešarpu da prebacim preko da se ogromna mrlja ne bi videla. Osmeh je još bio na licu, reko' ne može mi se još nešto loše desiti. Ali, taman kad smo uzeli da sečemo tortu, slučajno sam posekla sebi prst i krenula je krv da šiklja sve po onoj torti. Osim što su se svi uspaničili, gostima smo morali da dajemo drugu tortu jer je ova bila krvava, a ta druga je bila manja i nije bilo za svakog. Kao šlag na torti, na kraju večeri sam zgazila slučajno muža i on se sapleo i pao na podijum za bend, te iščašio zglob. Ipak, u braku smo već 5 godina, čini se da i nije sve tako loše. Živeli!