Daj svoje mišljenje.
Radim u odličnoj firmi u inostranstvu sa završenim masterom na jednom od prestižnih inostranih univerziteta, a već 4 godine volim dečka koji nema završenu ni srednju školu. Dok sam bila studentkinja u Srbiji, a on radio u inostranstvu, veza je funkcionisala. Na neki čudan način postojao je balans i mnogo smo se voleli, iako na daljinu. Dve godine kasnije konačno smo započeli zajednički život. Rastali smo se jer nije uspeo da se izbori sa povređenim egom i ljubomorom. Pokušali smo da prevaziđemo taj problem, ali vremenom sam uvidela da će nas takve okolnosti oboje uništiti. Rastali smo se uz svađu i haos kao neprijatelji, nažalost, tako da više nismo ni u kakvom kontaktu i uopšte se ne srećemo. Upoznala sam mnoge duhovite, fine, visokoobrazovane momke na dobrim pozicijama( što naše, što strance), izlazila na dejtove, pokušala sa jednim koji mi je malo odvukao misli na stranu, ali nema hemije, nema zaljubljenosti.
Bojim se da bivšeg nikada neću preboleti.
