Daj svoje mišljenje.
Najbolja drugarica mi se udaje za vikend, ja ću biti kum. Družimo se nekih 20 godina, od malih nogu, čisto prijateljstvo, bez petljanja u "šeme i ljubavne odnose". Budući kum je skroz kul tip, zgotivili smo se odmah, kao braća smo, ali i pored toga.. Toliko sam srećan zbog njih, a u isto vreme sam i odvratno tužan kada shvatim da više neću moći da banem u 2 sata ujutru da idemo da šetamo ili igramo igrice zato što me je devojka iznervirala, ili da ona dođe u 4 ujutru da pečemo pile zato što nam se eto tako, jelo pečeno pile... Imala je težak život, a uvek je ona bila moj oslonac koliko god da joj je teško. Ona je meni i majka i sestra i drugarica i brat i drug... Ona je moj heroj zbog kojeg upravo plačem od sreće iako mi je trenutno sve loše u životu. Osoba koju volim više od bilo koga na ovom svetu, čak i od rođene sestre. Seli se 200km daleko. Kum je obećao da će je on lično dovoziti bar 2x mesečno, a ja moram isto tako da dolazim. Ne bih joj boljeg mogao odabrati, ni da sam birao.
