Prije par dana sam se u okviru svoje uobičajne rute vožnje biciklom u prolazu mimoišla sa troje ljudi. Jedna žena je išla pored čovijeka koji je gurao invalidska kolica u kojima je sjedio dečko od možda 25 godina, bez nogu od koljena na dolje. Taj njegov pogled ću pamtiti dok sam živa. Pogled u moje noge dok sam žurno pedalirala. Najsličniji je bio malom djetetu koje radosno moli da ga podignemo u naručje, pun želje, života, nadahnuća. Koliko je ta jedna sekunda meni promjenila pogled na mnoge stvari, nisu sve knjige koje sam pročitala, savjeti koje sam dobila, proživljena iskustva...Da se ostatak života samo zahvaljujemo Bogu na zdravlju, ne bi bilo dovoljno vremena.
Ostavi svoj komentar
#168
Nekad kad setam i slusam muziku zamisljam da sam u spotu. I vi to radite, priznajte!
odobravam 1567 • osudujem 87 • komentari 43
Detaljnije
Ispovest dana
Sjedim u lokalu, pored mene otac i majka (oko 70 ak godina) i sin oko 40 godina u inv kolica...hoće da idu i stara majka mu oblači jaknu i gleda da ga fino zakopča...da se ne prehladi...Bože ... sta j...
odobravam 684 • osuđujem 20 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Djevojka i ja smo u duljoj vezi i planiramo useliti skupa. Prije nego što smo se mi upoznali, ona je digla kredit i krenula u gradnju kuće. Kuća je lijepa, dobro građena i ukusno namještena, nemam pri...
odobravam 120 • osuđujem 2988 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Najboljoj drugarici sam iskeširala 5000e na ruke da sebi kupi auto znajući koliko se zlopatila sa starim, a ispala joj super prilika za skoro novo. Neko bi reko da sam nenormalna itd, a meni ne da je ...
odobravam 7494 • osuđujem 69 • komentari 0
Detaljnije
