Prije par dana sam se u okviru svoje uobičajne rute vožnje biciklom u prolazu mimoišla sa troje ljudi. Jedna žena je išla pored čovijeka koji je gurao invalidska kolica u kojima je sjedio dečko od možda 25 godina, bez nogu od koljena na dolje. Taj njegov pogled ću pamtiti dok sam živa. Pogled u moje noge dok sam žurno pedalirala. Najsličniji je bio malom djetetu koje radosno moli da ga podignemo u naručje, pun želje, života, nadahnuća. Koliko je ta jedna sekunda meni promjenila pogled na mnoge stvari, nisu sve knjige koje sam pročitala, savjeti koje sam dobila, proživljena iskustva...Da se ostatak života samo zahvaljujemo Bogu na zdravlju, ne bi bilo dovoljno vremena.
Ostavi svoj komentar
#374
Kao mali sam na fizičkom igrao fudbal,ali kad bih dosao kuci uzmem dve stolice i cepam lastis
odobravam 2053 • osudujem 56 • komentari 21
Detaljnije
Ispovest dana
Napustila sam toksičan posao i toksičnu vezu. Nakon mjesec dana našla nov posao, bolji, sa boljim radnim okruženjem i boljom platom. Jer naravno, ne idem ispod svojih kriterijuma. Nakon raskida, ne že...
odobravam 198 • osuđujem 15 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Kuma mi se naljutila jer sam otvoreno podržala njenog supruga tokom razvoda i borbe za dete. Zajedno smo studirale medicinu, ona se na drugoj godini zaljubi. Njeni nisu prihvatili vezu jer još uvek st...
odobravam 1788 • osuđujem 73 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Nedavno smo dobili novog kolegu. Dečko se doselio u trošnu kuću od preminule bake i nije htio da je prodaju zbog uspomena. Par kolegica i kolega se podsmjehuje u kantini kad ga nema jer zna doći dva-t...
odobravam 4292 • osuđujem 33 • komentari 0
Detaljnije
