Daj svoje mišljenje.
Jedva sam čekao da napunim 18 godina i da položim vozački jer sam bio lud za vožnjom i vrteo sam tatinog Jugića kao dete šerpu još u osnovnoj školi. Konačno dođe i taj dan, položim iz prve, tata mi kupi Golfa dvojku i ja krenem da se bahatim. Pretičem preko pune, ne poštujem znake, prelazim na crveno, ne poštujem ograničenja... Ćale je pokušao da urgira preko prijatelja u policiji da mi oduzmu dozvolu, ali nije uspeo. Pokušao je i da mi onesposobi auto, ali nije uspeo. Pokušao je da normalno priča sa mnom, ali mu ja u svojoj oholosti nisam dozvolio. Tri dana pre mog dvadesetog rođendana dam gas ispred raskrsnice jer mi se učinilo da nema nikoga i pokupim dete koje zbog mrtvog ugla nisam ni primetio. Toliko sam se uplašio da sam jedva izašao iz kola, a dete leži svo u krvi i plače. Zamalo da završim u zatvoru, ali bih dao i da me ubiju samo da dete ostane živo. Na svu sreću dete je i dan danas živo i zdravo i više nije dete nego već formiran čovek, a ja od tada nisam više seo za volan.
