Par dana pre nego što sam se porodila, muž mi je poginuo u saobraćajnoj nesreći. To je bio najboljniji događaj u mom životu koji je uticao na moje psihičko zdravlje. Bebu sam rodila, ali nisam bila u stanju da je izdržavam, pre svega jer nisam bila psihički stabilna, a i zbog finansijske situacije. Našu ćerku je usvojio jedan par koji nije mogao imati dece. Od tada je prošlo 14 godina. Ne žalim zbog te odluke, srećna sam jer znam da živi uz mamu i tatu, ali ipak nije prošao ni jedan dan, a da ne pomislim na nju, svog pokojnog muža i na život koji smo trebali da imamo zajedno.
Ostavi svoj komentar
#156
Ispala mi palacinka na pod, ali sam je odmah podigao... Pravilo "tri sekunde" vazi?
odobravam 1341 • osudujem 109 • komentari 45
Detaljnije
Ispovest dana
"Zovi ako ti bilo šta treba", rekli su kad je tata umro.
Ja zovem da popijemo kafu, nigdje nikog.
Čovjek ima najužu porodicu i 2 prijatelja, sve ostalo je usputno.
odobravam 236 • osuđujem 10 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Devojke naravno traže ambicioznog muškarca samo što vrlo često mešaju lončiće. Imam drugaricu koja živi sa dečkom, on radi i ima završen faks, radi u struci, ona još ide na faks. On plaća kiriju i rač...
odobravam 978 • osuđujem 69 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Neću više da dojim. Probala sam, odvratno mi je, osjećam se ko krava, i počinjem da prezirem vlastito dijete jer moram tu torturu prolaziti svakih dva sata. Danas sam joj prvi put dala flašicu i konač...
odobravam 988 • osuđujem 968 • komentari 0
Detaljnije
