Daj svoje mišljenje.
Obavljam nešto po Beogradu, krene kišica da pada i sklonim se u jednu baštu na Tašu. Pijuckam kaficu, kišica pada kad skontam nedaleko od mene devojka isto sedi sama, naručila neku hranu, pijucka pićence...smeđa kosa zavezana nevešto u punđicu, šarena suknja, sandalice, lepe crte lica, blag pogled... Veoma simpatična, baš moj tip. Čini mi se kao da smo razmenili nekoliko pogleda, ali kažem sebi ma možda su nam se pogledi samo slučajno sreli. Krene oluja, kiša pljušti po bašti, vetar nosi stolice, opšti haos i nađemo se tik rame uz rame pod terasom gde kiša najmanje pada. Idealna prilike da započnem bilo kakvu konverzaciju. Ipak neću da je gnjavim, možda posle kad se smiri oluja...smiri se malo vreme sedimo opet nedaleko jedno od drugog čekamo da kiša skroz stane, razmenimo opet poglede. To je to, idem da izustim šta god pa šta bude. I dok se ja tako raspravljam sam sa sobom devojka se pokupi i ode. Ja inače sebe smatram nekim muškarcem, priznajem sebi i vama ja sam obična p**da!
