Ispovesti

Iskreno ne vidim svrhu svog života, niti sam je ikad videla. Od detinjstva gledam druge, svi imaju neke velike planove i želje, da se venčaju, osnuju porodicu, imaju dobru karijeru, putuju, ostare zajedno sa svojim mužem/ženom i slično. Mene nikada ništa nije zanimalo, a ne zanima me ni sada. Prvo posao i karijera, apsolutno mi je nebitno čime se bavim jer me ionako ništa ne zanima. Ne zanima me ni ljubav, sve mi je to naporno i beznačajno. Šta god uzbudljivo da mi se desi u životu, mene to drži maksimalno 1 dan. Većina mojih prijatelja je došla do svojih ciljeva, uživaju u životu, a ja idem na posao i čamim u stanu. Jednostavno mi je toliko dosadno da gore ne može biti. I ne, nemam depresiju niti želim da se ubijem. Samo mi je život toliko prazan da, kada bi mi rekao da ću umreti za 15 minuta, ne bih se ni malo potresla.