Daj svoje mišljenje.
Pre petnaest godina, maja 2004., majka i ja razgovaramo o teškim i ozbiljnim temama, i ona tužno meni veli: "Eh, sine moj, da nije ove bolesti [imala je karcinom] zbog koje sam prodala sve svoje zlato i vrednosti, osim stana nemam ti šta ostaviti, da me se sećaš". Ja ti istog trenutka kažem njoj da sedi tu i ne mrda. Sednem u auto, skoknem do kuće po suprugu, u školu po troje dece, i usput sam zgrabio i fotografiju pokojnoga oca iz svoje sobe. Natrag do majke svi kolektivno, posedamo u dnevni boravak, škljoc fotoaparatom, trk do foto-studija da se izradi fotografija u tri primerka, donesem nazad do majke, i zamolim da se svi zajedno potpišemo na slike sa datumom. Na desetogodišnjicu, 12.05.2014. sa svoje pedeset i tri godine te fotografije poklonih svojoj deci, kao uspomenu na njihovu tad već pokojnu baku. Danas imam osmoro unučadi, i želim da odradim istu stvar sa njima. Razlog je jednostavan - dijagnoza mi je karcinom prostate koji se agresivno širi ka plućima. Godina maks.
