Daj svoje mišljenje.
Ja sam bio zaljubljen u jednu devojku iz razreda, al joj to nikad nisam rekao, već sam sa njom bio na ratnoj nozi i stalno smo se tukli, ja odlazim na faks završavam medicinu, specijalizujem ginekologiju i opštetričiju, od srednje škole prošlo je 21 godina, vratio sam se u rodni grad da sam bliže roditeljima, jednog dana dolazi ona sa trudnom ćerkičom od 16 godina, sva zapuštena u dronjcima, tako mi je bilo žao, ona mi je ispričala da ju je muzej napustijo u 3 mesecu trudnoće, da živi sama sa ćerkom i da spaja kraj sa krajem čisteći restorane, te me zamolila da joj ako mogu pomognem da počne raditi kao medicinska sestra, do kraja pregleda sam ostao smiren i profesionalan, a kad sam došao kući plakao sam kao pljusak. Usamljen sam, radim težak posao, supruga mi je umrla od leukemije, tužan sam, razmišljam da je pitam da se uda za mene, da neko bar brine o meni i sinu, da budemo sretni nakon mnogo godina da pronađi da se volimo.
