Ispovesti

Dečko je ostao sa mnom u najtežem periodu mog života, odnosno, kada mi je preminula rođena sestra u 21. godini. Ja sam tada imala svega 16 godina, a on 19. U svakom trenutku je mogao da ode i kaže da nije spreman da trpi mene takvu, depresivnu, uplakanu i zombiranu, međutim, nije. Zahvaljujući njemu ja danas nisam na lekovima i ne vučem se po psihijatrima i psiholozima, a sve to samo što me je slušao i pričao sa mnom. Čak je prešao veliki put samo da bi bio sa mnom na sahrani. Od tada je prošlo 4 godine i ja mu to nikada neću zaboraviti. Neizmerno ga volim i nikada mu ne bih učinila nešto nažao. Čak i da raskinemo nekada u budućnosti apsolutno ne bih mogla jednu ružnu reč za njega da kažem. Zahvalna sam mu kao samom Bogu.