Ispovesti

Ништа не може да ме изнервира више, него кад ме потпуни незнанац ослови ме са брате, сине, рођаче (...) и када ми не персира. Недавно ме нека апотекарка ословила са „сине“. Ту сам плануо. Рекао сам јој да јој нисам син, нити јој то могу бити и питао са којим ме правом тако ословљава и обраћа ми се „на ти“. Одмах је спустила лопту и, као већина њој сличних простака, који другима ускраћују поштовање, одговорила: „Извините, господине, неће се више поновити. “ Једноставно, не допуштам другима да ме не поштују, јер би следећи корак био да ме газе, а то не може. Персирање је оличење личног васпитања и поштовања према непознатом саговорнику. На поштовање реагујем љубазношћу, на непоштовање ароганцијом.