Daj svoje mišljenje.
Imam 25 godine, moja žena 27 i po. U braku smo dve godine, a sad je trudna i čekamo trojke. Mi smo presrećni, ali i dalje nailazimo na osude društva i porodice, prvenstveno ja jer mi svi govore da sam premlad da bih bio tata. To mi pričaju svi, od prijatelja do roditelja i sestre, ali ja se ne slažem. Ženu sam upoznao kada sam imao 20 godina, u vezi smo bili 3 i onda smo se venčali. Smatramo da nema potrebe da čekamo, osetili smo da je to ono što oboje želimo i odlučili se na brak. Mene su svi 'sažaljevali' i pričali kako sam upropastio sebi mladost tim brakom. Sada kada je ona trudna (planirana trudnoća), još više nas osuđuju i pričaju kako je to sigurno bila nesreća, kako niko normalan ne bi pravio decu 'tako rano' i slično. Mi ne smatramo da smo išta propustili. Živeli smo lepo, sad kad dođu bebe, živećemo još lepše. Imamo dovoljno novca, volimo se, deca će imati lepo detinjstvo i bićemo dobri roditelji.
