Daj svoje mišljenje.
Imali smo tog jednog lika u društvu koji je bio pun sebe, narcisoidan i bahat. Ja i on smo se stalno prepirali i svađali. Govorio je da ga smaram, da sam dosadna i iritantna ali bi stalno započinjao razgovore sa mnom prvi i bacao je fore na moj račun kao da sam mu bila trn u oku. Jednu noć sam bila na žurci sa drugaricama i 2 druga, sa nama je bio i on. Razdvojili smo se u toku noći i desila se neka frka. Neki nepoznati momak je izvukao pištolj i pucao i pogodio je moju drugaricu u rame (slučajno, htio je nekoga drugog da upuca) . Nastao je haos i pomama. Neka djevojka nas je povela u hitnu. Dok sam tamo bila u čekaonici čekajući da mi jave drugaricino stanje.. Došao je on, bahati. Uplakan. Kada je vidio mene stao je zbunjen, rekao je da je mislio da je mene pogodio metak i odmah je prestao da plače i zagrlio me jako. Zatim se okrenuo i otišao. Od tada više ne započinje svađe sa mnom.
