Ispovesti

Жена има шизофренију, ја биполарни поремећај. Обоје, под лековима, одлично функционишемо. На пролеће ћемо, ако бог да, постати родитељи, по други пут. Срећни смо, наравно, али и разочарани реакцијом најближих. „Вас, лудаке, требало би стерилисати, да се не множите“, рекао је њен брат. Истина је да постоје знатне могућности да поремећаје наследе деца, али не мора да значи. А те приче „какви ћемо бити родитељи“ су болесне. Родитељи као и сваки други. Живе, раде, васпитавају децу и учествују у њиховом расту и развоју. Једина разлика је та што пијемо лекове, да бисмо функционисали, али ако већ можемо да функционишемо, зар је битан начин, на који то успевамо? Да не кажемо да се лечимо, нико не би ни знао.