Daj svoje mišljenje.
Pre 5 godna izgubio sam mlađu sestru u saobraćajnoj nesreći. Ceo moj svet je stao. Ona je bila tip osobe koju morate da primrtite. Bila je jako pametna i lepa. Bila je na masteru, a preko leta dok je još studirala radila je u inostranstvu kako bi sebi kupila auto. Imala je plave oči i palavu kovrdžavu kosu i uvek je bila nasmejana. Imala je vremena i za mene i za celu porodicu svima je pomogala. Sve je bilo ok do tog dana kada je sa onim autem što je kupila išla autoputem i ne njenom krivicom poginula. Srce me boli dok ovo pišem ali moram. Našu kuću roditelji su napustili jer je bilo previše uspomena, a ja sam ostao da živim tu. Moja dugogodišnja devojka je htela da se useli od mene i ja sam pristao. Danas kad sam se vraćao sa posla zatekao sam je u sobi moje sestre kako bace njene stvari i cepa njene slike. Ona moju sestru nije stigla da upozna, a toliko je mrzi da je neverovatno. Odmah sam je izveo iz sestrine sobe i izbacio iz kuće. Moja sestra je bila anđeo i nije zaslužila to.
