Ispovesti

Kada smo bili deca, mene i brata su tukli za svaki pogrešan potez. To nije bilo ono jedan udarac po guzi ili ćuška, nego višeminutno udaranje iz sve snage kaišem, opasačem, bez gledanja gde će udarac da padne. Dok to traje mi zapomažemo kako nećemo više nikada to da radimo i plačemo... Živela sam u ubeđenju da se nešto desi odraslima pa kad postanu roditelji ne bude im žao da mlate decu... Očekivala da će tako biti i sa mnom... Danas ne mogu da zamislim šta bi me to navelo da bijem svoje dete, imam ih troje od kojih su dvoje pubertetlije i nikada nisam bila u iskušenju da ih udarim, a kamo li mlatim. Ne znam šta da mislim o svojoj majci. Sa druge strane, priznajem, ne znam ni u kakve ljude će izrasti moja deca bez te "batine koja je iz raja izašla".