Daj svoje mišljenje.
Deset godina smo u braku, prije toga 3 u vezi. Imao sam uvek u glavi neku viziju savršene žene, ali nisam imao pojma da takva može postojati, dok nisam upoznao nju. Od prvoga dana, ona je moja podrška, moj partner, prijatelj. Počeli smo se zabavljati dok je ona studirala, nakon godinu dana se uselili zajedno, ja radio, ona učila. Radio sam ko konj da steknem za nas, za budućnost, dolazio kući premoren, a ona me je uvijek čekala sa osmehom (i večerom), spremna da sasluša, da dodirne. Kad je diplomirala (ETF) odmah se zaposlila i imali smo gadne periode, jedva smo se sretali u stanu, ali nalazili smo uvek vremena jedno za drugo. Ona bi sa mnom gledala utakmicu, iako ne voli fudbal, ja bih s njom išao u pozorište. Kad su došla djeca, ostao sam bez posla, ona nas je izdržavala, svaki dan sam ju dočekivao sa ručkom i sređenom kućom. Sve što imamo, zajedno smo stekli. A Bogu hvala, imamo. Zdravlje, porodicu, a i ono materijalno. Ja sam došao da vam kažem kako sam ja jedan srećan čovek i mislim da je razumevanje ključ uspeha.
