Ispovesti

Iskreno sažaljevam parove što prave decu u ranim dvadesetim. U glavnom ni škole, ni šta od sveta videli, ni životnog iskustva itd.. I onda dođem u priliku da sa prijateljima poput njih nemam o čemu da pričam. Ja o školi, napretku u poslu, oni o pelenama. Ja o predstavama, događajima, novim ljudima, putovanju, oni o veš mašini, peglanju, kuvanju. I to je sve. Osudite me ali mislim da se tako malo zatupljuje, reeetko kad vidim par koji su rano zasnovali pprodicu a i dalje se izgrađuju, druže, obrazuju. Ne mogu da verujem da jednom mladom čoveku tj ženi životni cilj jeste samo štancaj decu, pa zar ništa osim toga ne vidiš od života?