Rodila sam nedavno bebicu s Down sindromom. Prihvatili smo je kao porodica svim srcem, neće joj zasigurno ništa nedostajati u životu. Ono što me boli je podneblje i okruženje u kojem je rođena, od neefikasnog i tromog zdravstvenog sistema pa do ljudi punih predrasuda zasnovanih prvenstveno na neznanju. Jednim dijelom se plašim i za svoj posao i karijeru, da li ću i kada kao majka opet početi raditi, da li ću uspjeti u namjeri da svoje dijete osposobim da kroz život bude što samostalnije. Hiljade misli i briga, niko te za život ne može unapred pripremiti, ali jedna misao vodilja se uvek ističe: ili se kidaš i boriš ili ćutiš i ne postojiš.
Ostavi svoj komentar
#183
Uvek pomirisem WC papir nakon sto se obrisem :( ne znam sto to radim al ne mogu da prestanem
odobravam 470 • osudujem 1415 • komentari 70
Detaljnije
Ispovest dana
Osuđujte do mile volje, ali opalio bih taštu. Tako je dobar komad milfare ;)
odobravam 33 • osuđujem 177 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Oženjen sam, a pojavila se ona. Moja ljubav iz studentskih dana. Ušla mi je opet u život tiho, nenajavljeno. Došla je nazad iz inostranstva. Provela je tamo 10 godina. Nije uspela da se snađe za papir...
odobravam 108 • osuđujem 1542 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Roditelji su brata izbacili iz kuće jer je prevario snajku koja je trudna (treće dete) sa nekom ludačom koja je navodno trudna sa njim. Ja mu takođe nisam dozvolio da ostane kod mene sa mojom porodico...
odobravam 3195 • osuđujem 40 • komentari 0
Detaljnije
