Daj svoje mišljenje.
Beograd, 2002-2003 godine, otišla ja kod tetke u posjetu i meni će "sestra od tetke" ugovoriti sastanak na slijepo sa nekim tipom (dio opklade). Odlično rekoh! Prvi put, biće zanimljivo :D Ništa, stiže on, ja se sredila minjak, štikla, ono ovo, kad vidim njega penzionerski džemper onaj na kocke, džins a ispod džempera bijela košulja cija kragna viri preko okovratnika, on bahat, radi dva posla i samo priča o tome. Prvo se autom munjevitom brzinom sjurio do grada (cjeli život mi je pred očima proletio) da bi me kasnije kritikovao što ne volim brzu vožnju. Izašli smo tako u jedan restoran, muzika trešti a on mi se unosi u facu, tečno priča, to jest ispljuvo me živu, a kada ga je ponjela muzika (išla je neka pjesma od Lepe Brene) hem me je treskao po leđima tipa "brate.. ono..ovo, da bi kasnije svirao virtualnu klavijaturu sa pratećim džiberskim kezom od uha do uha, došlo mi je da plačem. Tad me je vidio i nikad više.
