Daj svoje mišljenje.
Slobodno mogu da kažem da živim u kancerogenoj porodici, doslovno. Međuljudski odnosi u kući su katastrofa, niko se ni sa kim ne slaže, niko nikoga ni u čemu ne podržava, svako je na neki način sebičan, samoživ, kako mama i tata tako i sestra. Ja sam ta koja najviše pati zbog toga i izgleda samo ja vidim koliko je sve to loše i želim da se to menja. U kući 24/7 je neka prepirka, tenzija, nervoza... Prosto kad uđem u rođenu kuću savlada me neka negativna energija, neraspoloženost, nezadovoljstvo... Uprono pokušavam da imam normalan odnos sa njima kao zdrava porodica, ali uzalud. Toliko mi bude drago kad odem kod prijateljice i vidim kako ona sa svojim ukućanima normalno i lepo razgovara, funkcioniše, oseti se prosto pozitivna energija, ali ujedno budem i jako tužna jer kod mene nije tako. Ne pamtim kad sam u svojoj kući čula smeh, samo uvrede, psovke, dernjava, nesuglasice... Samo želim da se osamostalim što pre i pobegnem iz ove gungule.
