Ispovesti

Živim sa mužem u jednom manjem gradu u Srbiji i poprilično sam zadovoljna svojim životom. Radim fleksibilan posao koji volim u kojem sam samostalna pri čemu je zarada nekad veća nekad manja, ali sve u svemu zajedno sa muževljevom platom dovoljna da živimo normalan život (jer imamo naš stan, pa nemamo neke dodatne troskove). Možemo da priuštimo povremene večere, bioskope, letovanje jednom godišnje i da ponešto uštedimo. Međutim moj muž nije zadovoljan životom ovde i hoće da se selimo u inostranstvo. Ja stvarno ne vidim zašto bismo se selili u nepoznato kad živimo skroz okej i ovde su nam prijatelji i porodica. I zašto kad se nekom poverim on smatra da sam ja ta koja njega koči. U čemu ga kočim? Zar je materijalni napredak jedini vredan napredak? Šta je sa srećom koju ti donose bliski ljudi, tvoj grad, i način života koji kontrolišeš kako to odgovara?