Daj svoje mišljenje.
Prije četiri godine sam otvorio firmu sa dvadesetak radnika od kojih sam veliku većinu doveo sa biroa da rade u svojoj struci. Vremena su takva kakva jesu, ljudi nemaju povjerenja u druge radi jednog evra, a moji ljudi su ostali uz mene kad sam bio bez ičega i doslovno morao pet mjeseci da im svima ravnomjerno platu umanjim za 35% (samo je na papiru pisao puni iznos). Razlog tome je trošak na koji se stvarno nije moglo uticati ni predvidjeti ga, niti ga pokriva osiguranje, a tada još nisam imao novca za "ne daj Bože". Gotovo niko se nije bunio i to mi je bilo pomalo iznenađujuće, samo sam molio Boga da ne kuhaju nešto iza leđa. Ali vrijedno smo radili i iz dana u dan sumnja je bila sve manja. Ako se neko pita da li sam se ja nečega odrekao, prodao sam auto. golfa četvorku, jedini auto koje sam imao. Kad smo stali na noge i kad smo malo proširili biznis, platu sam im povećao za 50%, jer ono što su oni uradili u najvećoj krizi, malo ko bi danas to uradio, da ne kažem niko.
