Daj svoje mišljenje.
Mnogi me ovdje znaju kao onu mutavu koja je pozvala šefa na kafu, e pa sada bi i bio red da napišem kako je to prošlo. Pošalje poruku on meni da je stigao, ja se spustim. Međutim njega nema, promašio ulicu. Izvinjavao se iako sam rekla da nije problem. Sačekam ga malo dok nije stvarno stigao. Toliko sam se tresla od treme da me je on pitao da li sam dobro, rekoh hladno mi je malo (uopšte nije bilo hladno a i imala sam jaknu) znao je sigurno da lažem. Primetim da se i njemu tresu ruke. On vidi da mu gledam u ruke pa kaže "I meni, baš je zima neka danas" i namigne. Definitivno zna. Vožnja do kafića je prošla bez incidenta. Sa ponosom vam mogu reći da nisam prosula kafu po sebi i da mi je prijatno bilo sa njim. Mislim da sam pričala mnogo gluposti zbog nervoze ali nadam se da mi nije to uzeo za zlo. Kada me dovezao kući priznao mi je da mu se sviđam već neko vrijeme, moj odgovor je bio "super". SUPER. Zacrvenila sam se kao paprika. Tad je on prasnuo u smijeh i poljubio me. Zaljubila sam se.
