Daj svoje mišljenje.
Obožavam i cijenim svoju majku, baš zbog toga što nije klasična balkanska majka. Nikada mi nije usađivala krivicu na konto "šta sam ja sve za tebe uradila". Kad je pitam kako je prošla užas porođaja, ona u šali kaže da joj je to najlakši dio. Nikada me nije jurila i očekivala da nešto postignem, vjerovala je u mene i npr. za školu, većina đaka koji su bili dobri su imali one ospesivne majke koje bi vrištale ili na njih ili na profesore kad dobiju 4, moja je samo bila sretna ako ide dobro i pružala mi emotivnu podršku ako ima neki problem. Kasnije, oko momaka, društva, školovanja, nikada mi nije nametala neke svoje jake stavove, samo me savjetovala iz svog iskustva i učila kako da čitam situacije, i kako da reagujem. Više mi je dozvolila da se formiram kako ja kroz odrastanje zaključim da treba. Nije tip "majka lavica", više mi je kao prijateljica, i iako neke teorije kažu da to nije dobro, ja mislim da ne bih mogla sa drugim tipom majke i da ne bih bila ovako samostalna i pronicljiva da nije bilo tako.
