Ispovesti

Realnost autobuske linije Srbija-Austrija. Ulazim u bus na dogovorenom mestu. U autobusu nema mesta, jer pored ljudi "sede" njihove torbe. Vrtim se da vidim hoće li neko pogledati ka meni da upitam mogu li sesti, ali nešto im je svima toliko privuklo pažnju na ulici da me uopšte ne primećuju. Vozač dolazi, kao da zna, i govori starijoj gospođi da skloni kesu da ja sednem. Ona očito nesrećna što je "odabrana", komentariše: "Ima ona usta, što nije pitala"! Divno društvo za narednih 6 sati. Kako stižemo na granicu i policajac uđe u bus, kreću idiotski glasni komentari na račun čekanja i procedure, koji bi nas mogli osuditi na kompletan pretres autobusa. Čovek prekoputa cirka peto pivo dok stižemo do Budimpešte, sada prelazi na rakiju i stojeći usred prolaza drži govor o korumpiranosti vlade. 3 puš-pauze po 5 min traju po 20. Pred Bečom jedan čovek skuplja boks cigara koji je još pred granicom razdelio među putnicima, tri kutije su nestale. Ali sve je to podnošljivo uz zaglušujuću kafansku muziku.