Daj svoje mišljenje.
Svi od rodbine iz inostranstva koji su mi pričali kako će mi pomoći oko zaposlenja su prestali da mi se javljaju kad je došao momenat da mi treba pomoć. Svi Srbi koje poznajem koji su u inostranstvu kojima nisam ni tražila pomoć nego samo pitala da mi objasne kako šta ide su bili u fazonu "Ahh nije ovde ko što ti misliš" ii "Ovde se radi, nije ko u Srbiji" (ne kao ej u Srbiji se ne radi uopšte) i slično.. Već sam bila u teškom očajanju kad sam slučajno upoznala jednog Albanca i ispričala mu šta me muči, a on me povezao sa jednom Hrvaticom iz Australije kojoj je trebao online lični asistent. Sad evo me i dalje u Bg, sa Sidnejskom platom. Džepovi puni, frižider pun, svi dugovi vraćeni, svi računi redovno plaćeni, garderobu sam debelo obnovila, redovno idem kod frizera, manikira i kozmetičara, često putujem. Onaj Albanac mi je postao prijatelj i povremeno odemo na kafu, a oni svi što ih je boleo tuki da mi pomognu sada pričaju da me taj Albanac izdržava i nazivaju me Albanskom k*rvom.
