Daj svoje mišljenje.
Jedna baka živi u ulici do moje, doselila prije par godina. Živi sama i nonstop je viđam vani na ulici, pozdravljamo se i u jednom navratu dok sam šetao kući sam se zaustavio kako bih joj pomogao nacijepati i spremiti drva (to je bilo prošle godine). Puno mi se zahvalila i gurnula mi u ruke kojekakvih kolača koje jednostavno nisam mogao odbiti. Nakon tih godinu dana, danas sam ju vidio pred njenom kućom i rekao sebi u bradu pa hajde da pozdravim bakicu i vidim kako je. Stanem autom ispred otvorim prozor, a ona raširenih ruku kaže da me sam Bog poslao. Zove me unutra i govori kako joj se pokvario telefon i ne zna šta će nitko ne želi pomoći. U tom trenutku kako sam joj prilazio zagrlila me kao vlastito unuče, baš poseban osjećaj. Odvela me unutra i ponudila svime što je imala, u međuvremenu dok smo došli do kuće koja je svega 10ak metara udaljena zagrlila me još 2-3 puta. Vidi se da joj netko njen nedostaje. Ukratko - telefon je popravljen, bakica je sretna i meni srce ispunjeno :).
