Daj svoje mišljenje.
Moj sin je odličan učenik. Uglavnom su to petice i četvorke, pokoja tričica i kako to već idem. Ja sam mu rekao da ako hoće da uči, neka uči, ako neće, ja ga neću tjerati. I pored svog silnog truda, hemija je uvijek dvica, i to jedva. Rekao sam mu zaista nema veze, hemija kao hemija. Skoro 15 dana sa knjige nije ustajao. Učio bukvalno po cijeli dan, došao sam u situaciju da mu govorim da odigra kakvu igricu ili da izađe napolje. Nije me slušao. Radio na desetine zadataka. I pored svog tog truda, dobio je jedan. Kada sam to čuo, nisam bio ljut. Sjeli smo u auto i otišli do prodavnice računarske opreme i rekao mu da izabere šta god hoće. Kupili smo mu najbolji monitor. Zašto sam odlučio da ga nagradim za jedinicu? To nije bila nagrada za jedinicu već za trud koji je uložio. Džaba i meni i njemu petica iz geografije koju je učio 10 minuta ako trud nije uložio. Zaista vam kažem, cijenite trud a ne neku liniju na papiru.
