Ispovesti

Studirala sam na privatnom fakultetu, ali nisam mogla nastaviti zbog finansija, tako da sam od sledeće godine upisala državni. Nebo i zemlja. Privatni stvarno prelak, moraš biti pravi duduk da ne dobiješ makar 6, a za 10 je dovoljno da učiš kao za četvorku u osnovnoj školi, kampanjski, sve laganica. S druge strane, državni težak, moraš redovno da učiš i odlaziš na predavanja i vežbe, 10 možeš da sanjaš (završila sam s prosekom 8, u roku, i nisam se mrdala od knjige) . Na privatnom je studentima bio san da prođu s 10 što je mnogima uspevalo, a na ovom državnom je bilo bitno samo proći, pa neka je i šestica, za neke ispite. I onda kad čujem nekoga da brani privatni, samo se nasmejem. Ni jedna, a ni druga krajnost nije dobra. Najbolje bi bila neka zlatna sredina, ne previše lako (jer u tom slučaju je svaka visoka ocena obezvređena) , ali ne ni previše teško (zbog stresa).