Moj pradeda je bio seoski lekar i imao je tri sela u svom reonu rada. Tada (krajem četrdesetih) sela su još uvek bila puna i imalo je dosta posla. Neretko je pradeda u sitnim satima prevaljivao i do stotinu kilometara službenim vozilom ili zapregom samo da što pre stigne do kritičnog pacijenta. Njegovu ordinaciju su krasile zahvalnice i plakete lekarske komore SFRJ. Juče je mom ocu pozlilo i pozvali smo hitnu. Došla je neka ekipa sa pola sata zakašnjenja i sa nekim nadrndanim doktorom koji mu je samo izmerio pritisak i bukvalno pobegao. Kada sam ih pitao šta dalje, oni su rekli da se snađem ako mu ne bude bolje. Gde je nestala ljudskost i etika u lekarskom pozivu za samo sedamdesetak godina.
Ostavi svoj komentar
#85
Nekad stvarno uzivam da slusam Justina Bibera, mogu da ga slusam satima, pogotovu pesmu Never say never. Je l sam mnogo grešan?
odobravam 3959 • osudujem 7687 • komentari 346
Detaljnije
Ispovest dana
Eh ljudi moji, imam najboljeg, najbrižnijeg, najposebnijeg čoveka na svetu. Čoveka punog ljubavi, čoveka koji mi u pogledu vidi sve. Moj čovek radi na građevini, svaki dinar krvavo zaradi, vozi proseč...
odobravam 130 • osuđujem 40 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Izgubili smo bebu u petom mesecu trudnoće. Da ne dužim šta i kako, prošlo je samo mesec dana a ja imam osećaj kao da je prošao ceo život, kao da sam juče bila trudna i dalje se držim za stomak i kad u...
odobravam 1355 • osuđujem 49 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Roditelji su brata izbacili iz kuće jer je prevario snajku koja je trudna (treće dete) sa nekom ludačom koja je navodno trudna sa njim. Ja mu takođe nisam dozvolio da ostane kod mene sa mojom porodico...
odobravam 3183 • osuđujem 40 • komentari 0
Detaljnije
