Moj pradeda je bio seoski lekar i imao je tri sela u svom reonu rada. Tada (krajem četrdesetih) sela su još uvek bila puna i imalo je dosta posla. Neretko je pradeda u sitnim satima prevaljivao i do stotinu kilometara službenim vozilom ili zapregom samo da što pre stigne do kritičnog pacijenta. Njegovu ordinaciju su krasile zahvalnice i plakete lekarske komore SFRJ. Juče je mom ocu pozlilo i pozvali smo hitnu. Došla je neka ekipa sa pola sata zakašnjenja i sa nekim nadrndanim doktorom koji mu je samo izmerio pritisak i bukvalno pobegao. Kada sam ih pitao šta dalje, oni su rekli da se snađem ako mu ne bude bolje. Gde je nestala ljudskost i etika u lekarskom pozivu za samo sedamdesetak godina.
Ostavi svoj komentar
#157
Nekad u autobusu uporedjujem velicinu glave sa drugim ljudima!o.0
odobravam 763 • osudujem 1527 • komentari 30
Detaljnije
Ispovest dana
Od svih dobrostojećih porodica koje znam, retko koja je nesrećna. Od svih siromašnih porodica koje znam, sve su nesrećne, očajne i žive pod tenzijom. Tu se završava svaka diskusija. Naravno, i oni koj...
odobravam 147 • osuđujem 23 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Dolazi kod mene u stan, ljubi me i grli još sa vrata. Kaže mi "ona dolazi iz inostranstva.. biće tu nekoliko dana". Ja sam tužna zbog toga, on me ljubi i kaže "samo par dana, srećo... preživećemo. Jav...
odobravam 176 • osuđujem 1476 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Zaboravila je rođendan moje mame. Ja sam zaboravio da joj se javim ikad više.
odobravam 857 • osuđujem 1753 • komentari 0
Detaljnije