Šesta godina za redom kako mene stavljaju da dežuram za Novu godinu u bolnici. Nemam muža i decu, pa se podrazumeva da nemam porodicu, prijatelje, ljude koje volim i s kojima bih dočekala Novu godinu. Koliko god se žalila, mene niko tu ništa ne pita, kako glavna sestra odredi, tako je. Nikome nisam rekla da u januaru idem u inostranstvu, da sam našla posao, naučila jezik i sredila papire i da mi ostaje samo da dam otkaz. Dala sam otkaz 31. decembra i ceo dan mi telefon ludi od poziva i poruka koleginica kojima sam "upropastila" doček jer će neka od njih morati na posao u 3. smenu. E pa meni je SVAKI doček poslednjih 6 godina upropašćen na isti način i još su se sprdali na račun toga. Ovo je najmanje što sam mogla da uradim i nije mi žao.
Ostavi svoj komentar
#156
Ispala mi palacinka na pod, ali sam je odmah podigao... Pravilo "tri sekunde" vazi?
odobravam 1332 • osudujem 104 • komentari 45
Detaljnije
Ispovest dana
Pobedila sam ovisnost o heroinu!
odobravam 2318 • osuđujem 42 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Baka mi je pred smrt dala svoj prsten i rekla "Sjeti me se kad ju budeš prosio." U tom trenutku mi kroz glavu nije prošla djevojka sa kojom sam se tada viđao nego najbolja drugarica sa kojom sam se pa...
odobravam 9302 • osuđujem 366 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Devojke koje mnogo putuju su u 99% slučajeva promiskuitetne, imaju mnogo partnera iza sebe i (meni) svakako nisu materijal za neku ozbiljniju vezu. Kada vidim da devojka ima mnogo fotografija sa putov...
odobravam 575330 • osuđujem 8312 • komentari 0
Detaljnije
