Šesta godina za redom kako mene stavljaju da dežuram za Novu godinu u bolnici. Nemam muža i decu, pa se podrazumeva da nemam porodicu, prijatelje, ljude koje volim i s kojima bih dočekala Novu godinu. Koliko god se žalila, mene niko tu ništa ne pita, kako glavna sestra odredi, tako je. Nikome nisam rekla da u januaru idem u inostranstvu, da sam našla posao, naučila jezik i sredila papire i da mi ostaje samo da dam otkaz. Dala sam otkaz 31. decembra i ceo dan mi telefon ludi od poziva i poruka koleginica kojima sam "upropastila" doček jer će neka od njih morati na posao u 3. smenu. E pa meni je SVAKI doček poslednjih 6 godina upropašćen na isti način i još su se sprdali na račun toga. Ovo je najmanje što sam mogla da uradim i nije mi žao.
Ostavi svoj komentar
#183
Uvek pomirisem WC papir nakon sto se obrisem :( ne znam sto to radim al ne mogu da prestanem
odobravam 450 • osudujem 1380 • komentari 70
Detaljnije
Ispovest dana
Usvojena sam kao beba i odrasla sam znajući za to. Kada sam imala 4 godina, moji roditelji su dobili ćerku. Kako smo rasle, tako se primećivala razlika u ponašanju roditelja prema nama. Videlo se da n...
odobravam 2509 • osuđujem 293 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Muž mi je iz Slovačke, a ja iz Srbije. Živimo u Kanadi i imamo decu. Deca pričaju samo engleski jer smatramo da im apsolutno ne trebaju ni srpski ni slovački. Totalno su nebitni jezici koji im nikad n...
odobravam 2163 • osuđujem 8572 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Napokon naiđem na dečka koji se činio fin, pristojan, kao da mu je stalo do mene, izađemo na par spojeva i činilo se da to vodi nečemu... A onda s mobitela prijateljice otkrijem da ima profil na aplik...
odobravam 1006 • osuđujem 26807 • komentari 0
Detaljnije
