Šesta godina za redom kako mene stavljaju da dežuram za Novu godinu u bolnici. Nemam muža i decu, pa se podrazumeva da nemam porodicu, prijatelje, ljude koje volim i s kojima bih dočekala Novu godinu. Koliko god se žalila, mene niko tu ništa ne pita, kako glavna sestra odredi, tako je. Nikome nisam rekla da u januaru idem u inostranstvu, da sam našla posao, naučila jezik i sredila papire i da mi ostaje samo da dam otkaz. Dala sam otkaz 31. decembra i ceo dan mi telefon ludi od poziva i poruka koleginica kojima sam "upropastila" doček jer će neka od njih morati na posao u 3. smenu. E pa meni je SVAKI doček poslednjih 6 godina upropašćen na isti način i još su se sprdali na račun toga. Ovo je najmanje što sam mogla da uradim i nije mi žao.
Ostavi svoj komentar
#233
Uvek kad se iskakim pogledam u govance, da proverim kol'ko je izaslo.
odobravam 1188 • osudujem 173 • komentari 33
Detaljnije
Ispovest dana
Manjak finansija me je naterala da tražim cimera objavio sam u jednoj grupi za izdavanje stana pošto je to bio moj stan uredno napisao jedan tekst u vezi stana postavio slike stana mislim daje to bila...
odobravam 599 • osuđujem 34 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Namjerno sam ostala trudna s drugim djetetom, znajući da se planiram razvesti od njihovog oca. Čim se je prvo dijete rodilo, vidjela sam da on nije u stanju biti otac i muž kakav treba da bude, ali da...
odobravam 1687 • osuđujem 514 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Nedavno smo dobili koleginicu 35 godina. Otprilike smo svi u timu tih godina. Nije udata, nema decu. Od prvog dana se nešto trudi i dokazuje na poslu. Pre neki dan je izašla na ručak i zaboravila roko...
odobravam 70 • osuđujem 3718 • komentari 0
Detaljnije
