Daj svoje mišljenje.
Moj muž je imućan čovek, ali i posesivan. Pored njega imam šta god poželim, od odeće i obuće od par hiljada eur, kozmetiku, parfeme, putovanja na egzotične destinacije, najskuplje hotele, restorane, salone, moje je samo da tražim. Ali nemam "slobodu". Nigde ne smem da idem bez njega, čak ni do radnje ili lekara. Društvo nemam jer mi je zabranio, a kancelarija mu je u kući, pa nisam sama ni kad je na poslu. Dvorište je najdalje dokle mogu sama. Ne da mi da radim, nemam svoju karticu, stalno mi kontroliše telefon i laptop, bukvalno svuda ide sa mnom, kod lekara čak i u ordinaciju uđe sa mnom. Porodicu ne smem da posetim bez njega. Ljudi me žale, ali meni nimalo ne smeta. Svesna sam da je preterano, ali kada me svaki drugi dan vodi u šoping i kupuje cipele i bunde od po 4000-5000e, kada idemo na Maldive, Bali, Dubai čim ja tražim, bukvalno sve što hoću dobijem, meni ne smeta nimalo. Imamo ljubavi i novca, a ko kaže da novac nije bitan i da se ne bi menjao sa mnom, sigurna sam da se teši.
