Daj svoje mišljenje.
Dok sam polagao za kola, uvek se nekako pogađalo da baš na pešačkom bude lepa devojka i da ja normalno stanem. Jedan dan isto prolaze neke lepe devojke ja odmah stanem i sad instruktor meni govori: "Miloše ti uvek staneš svom kalibru, a na svog instruktora ni da pomisliš". I na sledećem pešačkom kao da ju je Bog poslao, prelazi neka baka koja se jedva kreće i ja ono brzo zakočim i kažem: "Ćiro evo i tvog kalibra".
