Muž mi je iz Slovačke, a ja iz Srbije. Živimo u Kanadi i imamo decu. Deca pričaju samo engleski jer smatramo da im apsolutno ne trebaju ni srpski ni slovački. Totalno su nebitni jezici koji im nikad neće trebati u životu, samim tim ih ne opterećujemo i ne učimo ih tim jezicima. Svi nas zbog toga osuđuju i pričaju kako smo deci ''uskratili'' dodatno znanje, i kako deca ne znaju svoje korene... Koje znanje, koje korene? Znanje nekog totalno nebitnog jezika i korene koje svakako bolje da zaborave?
Ostavi svoj komentar
#156
Ispala mi palacinka na pod, ali sam je odmah podigao... Pravilo "tri sekunde" vazi?
odobravam 1341 • osudujem 109 • komentari 45
Detaljnije
Ispovest dana
"Zovi ako ti bilo šta treba", rekli su kad je tata umro.
Ja zovem da popijemo kafu, nigdje nikog.
Čovjek ima najužu porodicu i 2 prijatelja, sve ostalo je usputno.
odobravam 236 • osuđujem 10 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Devojke naravno traže ambicioznog muškarca samo što vrlo često mešaju lončiće. Imam drugaricu koja živi sa dečkom, on radi i ima završen faks, radi u struci, ona još ide na faks. On plaća kiriju i rač...
odobravam 978 • osuđujem 69 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Neću više da dojim. Probala sam, odvratno mi je, osjećam se ko krava, i počinjem da prezirem vlastito dijete jer moram tu torturu prolaziti svakih dva sata. Danas sam joj prvi put dala flašicu i konač...
odobravam 988 • osuđujem 968 • komentari 0
Detaljnije
