Muž mi je iz Slovačke, a ja iz Srbije. Živimo u Kanadi i imamo decu. Deca pričaju samo engleski jer smatramo da im apsolutno ne trebaju ni srpski ni slovački. Totalno su nebitni jezici koji im nikad neće trebati u životu, samim tim ih ne opterećujemo i ne učimo ih tim jezicima. Svi nas zbog toga osuđuju i pričaju kako smo deci ''uskratili'' dodatno znanje, i kako deca ne znaju svoje korene... Koje znanje, koje korene? Znanje nekog totalno nebitnog jezika i korene koje svakako bolje da zaborave?
Ostavi svoj komentar
#202
Muški sam frizer i uvek pitam ' je l kao prosli put?', a u stvari nemam pojma kako je bilo nego samo šišam kako mi dune.
odobravam 10881 • osudujem 1601 • komentari 29
Detaljnije
Ispovest dana
Mrzim brak, decu, žrtvovanje za muža/porodicu, kuvanje, čišćenje itd. Nemam ništa protiv ljudi koji to sve žele i vole, ali ja to ne mogu.
odobravam 289 • osuđujem 43 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Imao sam mnogo dobru drugaricu, za koju su svi mislili da ćemo biti zajedno, jer su nju svi moji obožavali, a mene njeni, ali mi se nismo fizički dopadali jedno drugom. I moj stariji brat mi je jednom...
odobravam 1389 • osuđujem 33 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Kad sam se rodila, u tatinoj se obitelji slavilo tri dana jer sam bila prva djevojčica s tim prezimenom u skoro 40 godina. A velika su obitelj, ali jednostavno su se u cijeloj lozi rađali samo dječaci...
odobravam 2866 • osuđujem 34 • komentari 0
Detaljnije
