Ispovesti

Na dočeku 2005. godine se oduzmem od alkohola (imao sam samo dvadeset godina i to mi je bio prvi put da toliko pijem). Drugari su me doveli do kuće i pustili u nadi da ću umeti da otključam kapiju i da uđem. Ja sam nekako kapiju otključao, ušao i na pola puta do ulaza u kuću pao u nesvest. Napolju je bilo minus 10, moji su uveliko spavali, sestra je i dalje bila na proslavi i nije imao ko da me nađe. Što sam danas živ mogu isključivo da zahvalim našem psu koji je ne znam ni ja kako strgao lanac sa sebe i ležao na meni da me ugreje. Posle dva sata me je našla sestra kada se vratila i ona je i zatekla psa da još uvek leži. Prošao sam bez većih posledica, neka mala upala grla, ništa strašno. Kada sam ispričao doktoru celu priču on je hteo da zove novinarsku ekipu da sve to zabeleži, al ćale nije dao jer ga bilo sramota da se vidi u novinama da mu je sin bio pijan toliko da se onesvestio.