Ispovesti

Nekad maštam o tome da na Balkanu život bude lep i miran za sve nas ovde i odavde. Da mladi ostanu tu na našim krajevima, a većina onih koji su otišli u inostranstvo da se vrate. Naravno sa životnim standardom koji bi zadovoljio bukvalno svakoga ovde. Da padaju lepe pare onima koji se trude, a tu ima ljudi koji znaju naporno da rade. Da ljudi budu složni, ne moramo biti jedna država, ali da se držimo ko braća balkanska, zajedno smo jači. Ne trebaju nam svima ni mercedesi ni vile, samo da može svako da priušti sebi ono što je dovoljno za život bez stresa. Verujem da bi Balkan onda bio jedan od zanimljivijih mesta na svetu. Mesto pod suncem gde bi bilo ko vrlo rado došao da živi. Srce mi se kida kad se vratim u realnost... Gde li je sve skrenulo sa puta? I da li će ovo ikada biti realna slika Balkana?