Daj svoje mišljenje.
Usvojena sam kao beba i odrasla sam znajući za to. Kada sam imala 4 godina, moji roditelji su dobili ćerku. Kako smo rasle, tako se primećivala razlika u ponašanju roditelja prema nama. Videlo se da nju više vole, više brinu o njoj, dobija šta god poželi, dok sam ja postajala nebitna. Kao da su se pokajali što su me usvojili jer sada imaju svoju biološku ćerku i ja im više ne trebam. Fakultet sam sama sebi finansirala, njima je ona bila prioritet. Upisala je i ona fakultet, ali privatni, koji su roditelji platili. Kada sam kroz priču provukla kako sam ja morala da radim dok studiram da bih uopšte priuštila studiranje, a njoj plaćaju fakultet par hiljada eur godišnje, mama mi je rekla "znam, ali je ipak ona naša". Ništa me u životu nije zabolelo kao to. Mene očigledno ne smatraju svojom, već sam im bila samo utešna nagrada dok nisu dobili biološko dete.
