Ispovesti

Godinama radim u jednoj industrijskoj firmi koju ne bih imenovao. Uporedo završim višu mašinsku školu i kad je tadašnji šef smene otišao u penziju, mene glavni šef pozove i pita me da li bih završio obuku u firmi, da postanem šef smene pošto imam višu i dobar sam radnik. Naravno pristanem. I kad sam postao šef smene nisam se nametao radnicima niti ih izrabljivao da se ulizujem glavnim šefovima. Trudio sam se da maksimalno korektno radim svoj posao. Pošto mi se obim posla smanjio ali povećala odgovornost, počela su ogovaranja od strane radnika. Kako sam umišljen, neradnik itd. Čak su mi smišljali nadimke. Sve vreme sam ćutao, dok nisu počeli dok prolazim da mi dobaciju nadimke a kad se okrenem prave se ludi, pa kad nastavim svojim putem oni počnu da se smeju. Tu sam puko, počeo sam da im proveravam norme, bolovanja, slobodne dane, kvalitet delova pa sam im vraćao na doradu za najmanju sitnicu. Pritisnuo sam ih maksimalno. Od tad me svi poštuju.