Daj svoje mišljenje.
Upoznala sam dečka o kakvom sam samo mogla sanjati. Svideo mi se kao niko nikada pre. Kada bih mogla da biram kakav će biti čovek mog života, sigurno bi bio takav. Obrazovan, kulturan, nestvarno lep. Hemija između nas je bila nešto što ni sa kim više nisam osetila. Dopisivali smo se neko vreme i onda smo izašli da se bolje upoznamo. Tek tad se postavi pitanje o godinama i ja saznam da je 12 godina stariji. Ja 23 a on 35. Nakon toga, stavljam po strani i način na koji mi se obraća sa toliko poštovanja, stavljam po strani takvu hemiju, jako dobru komunikaciju, ista interesovanja i to da mi se svideo kao niko pre. Najviše zbog straha od moguće osude moje porodice, prijatelja i sredine... On je pokušavao da stupi u kontakt sa mnom više puta, hteo je i da razgovaramo na tu temu, ali ja sam prekinula svaki kontakt sa njim. Zbog razlike u godinama i straha od osude. Ne prođe ni dan a da ga se ne setim jer je ostavio prejak utisak na mene. Prošlo je 9 meseci a i dalje mi je u mislima 24/7.
