Ispovesti

Paralize sna su mi kao dobar dan, imam ih skoro svake druge noći i prosto sam se navikao do tog stadijuma da mi je postalo zanimljivo. Probudim se, ne mogu da se mrdnem i onda se opustim kao u bioskopu i gledam šta će mi mozak ''pustiti na repertoaru''. Tu budu žene bez glave, neke senke, utvare da ti se digne kosa na glavi, zvukovi od kojih se ježim, često čujem kao da sablasni hor zove moje ime, osećam kao da me ruke diraju po telu i to traje jedno minut, dva i prestane. Uvek kada se ''otkočim'' udarim jedan aplauz za moj mozak i za njegovu kreativnost i žalim što nisam malo veći kapacitet pa da završim FDU odsek režija i pravim horor filmove.