Daj svoje mišljenje.
Moj muž nema ruku. Izgubio ju je u udesu. I to je razlog osude roditelja i rodbine. Moji su se toliko protivili tom braku, a i dan-danas ih je sramota da neko zna da je on moj muž. A mene boli uvo! On je predivno stvorenje i volim ga više od sebe. Nikad nije imao komplekse zbog ruke, nikad ga nisam čula da se žali. Ima normalan posao i bolje ga obavlja nego neko s dve ruke. Saosećajan je i svaki moj problem sasluša i posavetuje me. Uvek me iznenadi nekim sitnim znakom pažnje, makar to bio i cvet ubran ispred zgrade. A pet godina smo u braku! Nikad mu nije smetalo npr ako je ručak koji ja skuvam neslan niti se žalio na bilo šta, a kućne poslove delimo jer sam i ja počela da radim. Kad sam imala spontani, uzeo je slobodno da bude uz mene! Žele me sa balkanskom sirovinom, kakav je sestrin muž na kog su ponosni. Čovek koji viče da je sestra zvocalo a ne zna jaje da skuva i ide po kafanama. Mislim da treba da se odaljim od roditelja jer ga još nisu prihvatili.
